Св. Игњатије Брјанчанинов
O НЕВОЉAMA

• Ономе кога Господ заволи и кога хоће да изабере за блажену вечност, шаљу се непрестане невоље, нарочито када је душа изабраника заражена љубављу према свету. Дејство које производе невоље, слично је дејству које производи отров. Као што тело које прими отров природно умире , тако и душа која окуси невоље умире за свет, умире за телесни живот који се рађа из пада и представља истинску смрт. Стога, ко се одриче невоља, тај се одриче и спасења, јер Сам Господ је рекао да онај ко не иде за Њим са крстом својим није Њега достојан, и онај ко жели да спасе душу своју у овом веку, погубиће је за вечност. Речи Христове су непромењиве и свакако ће се остварити, због чега је и потребно распињати се по речи Његовој, или јасније - на крсту речи Његових, мада тело вапије против распећа За мирно и храбро подношење невоља потребно је имати веру, то јест веровати да нам ниједна невоља не долази без допуштења Божијег. Ако ни влас са наше главе не пада без воље Оца Небеског, тим пре без Његове воље не може да нам се догоди нешто важније од тога. Даље, у невољама се рађа спокојство, када се предајемо вољи Божијој и молимо да се она увек савршава над нама. Такође утеху у невољама доноси благодарење, када благодаримо за све што нам се догађа. 6. 549

• Код мене је кратко био познати монах, који је непрестано преживљавао различите невоље. Говорио је како је то Богу било благоугодно да му тим невољама замени духовног старца. 1. 314

• Зашто нисмо били подвргнути таквим и толиким несрећама у време када смо служили свету и светским преокупацијама? Зашто смо сада, кад смо приступили да служимо Богу, изложени различитим недаћама? Знај: због Христа нас невоље засипају као стреле. ђаво, наш непријатељ, пушта их на нас, како би нам се преко њих осветио за вечна блага којима се надамо и за која се трудимо да их добијемо, и уједно да би раслабио нашу душу тугом, унинијем, лењошћу, и да би нас тако лишио блаженства које очекујемо. 1. 350

• Преко мрачног и дубоког понора грехова који се изненада отворио под вама, прелетите на крилима вере! He испитујте таласе не­поузданим стопама људских размишљања, него смело крочите по њима храбрим корацима вере - па ће се под вашим ногама ти меки и влажни таласи претворити у тврде мермерне или гранитне плоче. Тим пре не приличи вам сумња кад видите море невоља, кад видите јак ветар, јер Онај Који вас позива да ходите преко мора невоља, одвајајући вас ради тога од остале ваше браће, јесте - Сам Господ. Тај позив је уједно и блажени избор! Христос означава "Своје" печатом страдања! Он је нашао да му је ваша душа потребна и стога ју је запечатио Својим печатом! И стоји одвојено мало стадо, удео Христов, од мноштва других људи; Христос држи у Својим рукама обележје њихове изабраности Чашу Христову; на раменима знамење њихово Крст Христов. Далеко, далеко од њих удаљили су се синови света! У бучној гомили, као опијени, они јуре за пролазним бригама и насладама. Време се у њиховим очима преобразило у вечност! Они проводе живот без невоља, напредујући у пропадљивом, заборављени од Бога - јер не изазивају ђавола против себе, јер су угодни ђаволу, јер су његов удео. Чаша Христова отвара улаз у област духовног познања, у област духовног стања. Онај ко ту уђе и причести се са духовне трпезе утехе постаје мртав за свет, безосећајан за пролазне невоље и лишавања, почиње да савршава своје земаљско странствовање као да се на крилима вере диже у ваздух изнад свега. Окови разума причвршћују нас за земљу која је - област мука; налазећи се на земљи ми се и невољно подвргавамо мукама. Вера подиже од земље, ослобађа од окова, извлачи из области мука, узноси ка небу, узводи у духовно спокојство.

...За поуздан успех у невидљивој борби са кнезовима ваздушним, са духовима злобе, са мрачним господарима света, неопходно је прихватити се оружја која пружа вера, која даје лудост проповеди Христове: Јвр је лудост Божија мудрија од људи, и слабост је Божија јача од људи (1. Кор. 1,25). Чудно и страшно телесном разуму изгледају пут и учење вере; али чим човек опитно, унутрашњим духовним осећајем, увиди моћ вере - одмах се радосно предаје њеном вођству, као онај ко је неочекивано нашао драгоценог наставника, и са презиром одгурује од себе Богом одбачену људску мудрост.

Ево оружја које свету лудост проповеди Христове предаје слуги Христовом за борбу против синова Енакових - мрачних помисли и осећања туге, који се у души јављају попут каквих страшних џинова, спремних да је сатру и прождеру:

1. оружје речи: "Слава Богу за све".

2. оружје речи: " Господе, предајем се Твојој светој вољи! Нека буде самном воља Твоја".

3. оружје речи: "Господе! Благодарим Ти за све што је Теби угодно да пошаљеш на мене".

4. оружје речи: "Примам оно што сам заслужио својим делима; помени ме Господе у Царству Твоме".

Ове кратке речи, позајмљене, као што видите, из Светог Писма, преподобни монаси су са великим успехом употребљавали против помисли туге. Оци нипошто нису улазили у расправу са помислима које би се појавиле; но, чим би се пред њима појавио непријатељ, они би се прихватали чудесног оружја и њиме би га - право у лице, по чељустима непријатеља! Зато су били тако јаки, зато су газили све своје непријатеље, зато су постали миљеници вере, а посредством вере и миљеници благодати, савршавајући мишицом благодати натприродне подвиге.

Приликом појаве помисли туге или чамотиње у срцу, почните из све душе, свом својом снагом, да произносите неку од горе поме нутих реченица; произносите је тихо, без журбе, без распаљивања, са пажњом, да чујете само ви; произносите је све дотле док се непри јатељ сасвим не удаљи, док ваше срце не буде обавештено о доласку благодатне помоћи Божије. Она се у души јавља тако што се окуси утешни, слатки мир, мир у Господу, а не услед било ког другог разлога. После извесног времена иноплеменик ће поново почети да вам се приближава, но ви се опет прихватите оружја, и, како је својим војницима завештао генијални војсковођа Цезар, гађајте непријатеља право у лице. Јер ударци ни у који други део тела нису тако тешки и тако неиздржљиви као ударци у лице. Немојте се чудити привидној скромности Давидовог оружја! Употребите га на делу - и победићете. Та оружја - палица, камен - обавиће посао боље но сви дубокоумни судови и изуми богослова теоретичара узети заједно, свих вештих говорника немачких, шпанских, енглеских, америчких! Употреба тих оружја на делу постепено ће вас превести са пута разума на пут вере, и тим путем увешће вас у бескрајну, чудесну област духовног. Тамо је трпеза скривене небеске хране; до ње, по сведочанству Светог Писма, Христос пушта само победнике. Ви сте уведени у невидљиви рат зато да бисте добили прилику да постанете победник и да, као победник, наследите духовне ризнице. Све то вам омогућава Христос, Који вас је заволео и јасно одвојио међу "Своје". Дакле - сада кад већ са обале гледате на тамно и дубоко море невоља, у даљину, где се морско плаветнило слива са плаветнилом неба, у ту бескрајну даљину која плаши веру, ослушкујући гневни говор таласа, њихове једноличне и безосећајне ударце - не препуштајте се унинију, не пуштајте у вашу душу море црних помисли. Ту је много више опасности! У том мору много се лакше потоне него у мору спољашњих невоља. Радујте се! И опет велим: радујте се! Ви сте на обали мора невоља зато да бисте препливали на страну радости; морско пространство има и другу обалу, мада је она невидљива за очи људског разума. Та обала је духовни рај, преиспуњен духовним сладостима. Они који стигну до те блажене обале, опијени сладошћу заборављају све невоље које су претрпели на мору. Чврстом ногом станите на лаку лађу вере, и полетите као са крилима преко таласа! Пре но што можете да претпоставите, прећи ћете море и доспети у рај.Али између духовног раја и телесног живота, живота душевног, обичног, којим живе сви људи уопште, као граница постављени су као пространо море - крст и распеће. Нема другог пута у рај! Кога Бог хоће да узведе у рај, њега најпре на пут у рај поведе - КРСТ. "

Обележје изабраности од стране Бога - рекао је један свети аскет ски писац - јесте када се човеку пошаљу непрестане невоље". Претрпимо умирање за свет кроз невоље, како бисмо постали слободни да примимо у себе суштинско оживљавање за Бога, очигледним и потпуно опипљивим дејством Духа Светога. Жртвујмо пропадљиво ради Духа! Предајте се Богу у потпуности! Скочите у спасоносни бездан вере као у море!